MOST OD RIJEČI

Sva naša htenja započinju rečju. Jednom začeta – reč postaje neodložna – otkida se od čoveka i gradi most između njega i sveta koji ga okružuje. Tako daljine postaju blizine i tako svako od nas ostavlja trag na drugoj strani obale – u ljudima i u vremenu koje nam je dato. Čovek neprestano teži toj drugoj obali pokušavajući da premosti razlike između sebe i sveta, između unutrašnjeg i spoljašnjeg, jer kako je Ivo Andrić zapisao u eseju Mostovi: sva je naša nada s one strane. I izgovorene i prećutane reči odjek su čovekove želje da iskorači iz sebe i da se poveže sa drugima – naposletku, to je jedini način da se ukotvimo u bezvremenost.