Nečista krv

Јединствено приповедачко умеће обележило је књижевно стваралаштво Борисава Станковића. Његово приповедање је живо и језички својеврсно, а његови јунаци су аутентични – они су вечито у сукобу са собом, али и са светом који их окружује. Поред тога што је у роману Нечиста крв приказао преломни тренутак за српску културу и традицију – ослобођење од турске власти, Борисав Станковић је отелотворио један од најснажнијих и најлепших женских ликова у српској књижевности. Софка – „ефенди Митина кћи“ – дубоко је укорењена у средину којој припада, али истовремено она у себи осећа присуство оне друге Софке, која се олако препушта немиру крви – најдубљим чежњама и најраспуснијим маштањима. Њен психолошки портрет и приказ интимног света чине овај роман модерним и данас.„Разноврсна културолошка проблематика, модерни израз и јаки психолошки карактери учинили су да Нечиста крв остане један од најцењенијих, најчитанијих и највољенијих романа српске књижевности ХХ века.“- Бојан Чолак

–

Трагови су едиција посвећена класицима српске књижевности. Књижевност увек и одувек допуњује невидљиви ред стварности настојећи да у себи ослика све његове нијансе и контрасте и да тако у својим редовима испише трагове једног времена.

Трагови нас уче да пажљиво ослушкујемо све испричане приче, јер свака од њих је покушај да се одгонетне смисао људског постојања. Бројни технички проналасци, научна и друга достигнућа обогатила су живот модерног човека и засновала нову слику света у експанзији. Сви сегменти друштва и културе су преображени и прилагођени токовима времена. Ни књижевност се није могла одупрети општој клими новог раздобља. Ипак, једно је у књижевности непроменљиво – приповедачи се смењују, али приче се понављају, јер их повезује иста нит – настојање уметника да докуче смисао промена које свако доба неумитно доноси са собом. Пратећи трагове, посетићемо минула времена на другачији начин – схватићемо одакле смо кренули, где смо желели да стигнемо и које истине не би требало да заборавимо.

Трагови осветљавају и прошлост и садашњост, откривајући нам да се свет може најдубље спознати кроз књижевност. Најснажније отиснути трагови су вечни – не може их обрисати време, не могу их прегазити људи.- Марија Радић