Kuća tišine

Zovem se Pjetro Gerber, ali u Firenci, gradu u kojem živim od rođenja, svi me znaju kao uspavljivača dece. Ja sam hipnotizer, kao i moj otac, i kroz hipnozu pomažem deci da se nose sa traumama i prevaziđu strahove i fobije.

Iako na prvi pogled ne deluje tako, moja profesija je opasna. Jer dečji um je lavirint i lako je izgubiti se u njemu i nikada ne pronaći izlaz.

Možda se upravo to dešava Matijasu. Ima devet godina i već neko vreme svake noći sanja isti san. Zbog toga se sada plaši da zaspi, jer ga u snovima posećuje neko ko ne bi trebalo da postoji. Tužna žena, uvek obučena u tamnu odeću, koja nikada ne progovara.

Žena bez glasa proganja njegove snove poput duha, poput uznemirujućeg prisustva koje se preliva u stvarnost. Trebalo bi da je samo san, ali ipak…

Zašto onda osećam da je žena bez glasa stvarna? Zašto čujem zujanje ogromnog roja insekata u tišini? Zašto osećam kao da i moju kuću, praznu i usamljenu, opsedaju duhovi?

Šta ako priča o ženi bez glasa tek treba da bude napisana… kao moja priča?

Zovem se Pjetro Gerber, ja sam uspavljivač dece i odjednom se plašim da utonem u san. A još više se plašim da ostanem budan.