Након вишегодишњег боравка у санаторијуму, кнез Лав Николајевич Мишкин враћа се у петроградско друштво, али његово понашање, обележено искреношћу и наивношћу, чини га неуобичајеним и тешко разумљивим. Стога га брзо проглашавају идиотом. Међутим, поврх простодушности, одликују га и изузетна моћ опажања и дубоко разумевање.
Као странац у свету у којем се чине бројни морални компромиси, Мишкин неочекивано улази у животе људи који својим поступцима нарушавају друштвене конвенције. Његова доброта привлачи развратног трговца Рогожина и фаталну лепотицу Настасју Филиповну, личности у трагичном сукобу са собом и светом. Њихова повезаност с Мишкином увлачи га у вртлог страсти, љубоморе и издаје, те он постаје сведок дубоког људског страдања. Напослетку, Мишкин доживљава трагично откриће: истинска доброта, у суровом свету, често не може да опстане.
