ДАН ШЕСТИ

Ово је роман о свему ономе што живот јесте и о свим његовим могућностима да се преобрази. Ово је роман о историјском рађању света. Ово је роман о човеку и снази његовог духа да буде већи од свега. Ово је роман о телу: гладном телу, рањеном телу, згрченом телу, болном телу, телу које пулсира упркос свему. Ово је роман о свему што је женско у животу. Ово је роман о љубави и јединој њеној сврси – да човек буде. Ово је роман о жудњи за животом.

Наслов Дан шести преузет је из библијског стиха о стварању човека: И би јутро, и би ноћ, дан шести. Како је сам Растко Петровић био један од оних који су прешли Албанију 1915. године, он је у првом делу романа приказао дотад невиђену слику Албанске голготе, али непрестано настојећи да у текст утка све мисли и сва осећања главног јунака Стевана Папа-Катића, који корача напред кроз разрушени и дезинтегрисани свет. Тон другог дела романа потпуно је другачији од првог: Стеван Папа-Катић живи у Америци, постао је палеонтолог и признати научник. Сусрет са Мили(цом), женом која ће померити његов унутарњи свет, откриће му лице љубави.

Растко Петровић је први наш писац који се није либио да прикаже како је заиста изгледало повлачење српског народа преко Албаније. Избор теме у тадашњим друштвено-политичким околностима предодредио је судбину романа – објављен је постхумно тек 1961. године, дванаест године после пишчеве смрти. Ипак, уметничка снага Дана шестог надишла је све спољашње чиниоце и потврдила Растково уверење да оно што живот пружи стваралачком генију враћа се као кристализирајућа сила, тј. као снага, одакле је пошла – у сам живот. Седам деценија касније, ми сведочимо томе.

„У једном од својих есеја, Растко Петровић говори о потреби да се напише ’књижевно дело које би о нашем рату рекло довољно опсежну, веродостојну и човечанску реч’. Роман Дан шести је управо то: монументална а ипак динамична прича о људском страдању, саосећању и обнови живота.“ - Кристина Стевановић