Glavom kroz zid

Ово није књига која се чита у даху. Ово је књига која се чита са уздахом, јер њени редови имају укус слободе и мирис прошлих времена, па ћете већ после неколико страница пожелети да ниједна прича Зорана Предина нема крај.

Као што је аутентичним интерпретацијама удахнуо потпуно нове боје и тонове најлепшим песмама југословенских простора, тако је на страницама ове књиге сагледао нашу стварност из различитих углова и подсетио нас да можемо остати доследни себи, да не смемо изгубити веру у добро, у љубав, у људе… али и у уметност, јер то су једини стварни мостови међу генерацијама, народима и временима. Његова музика је то потврдила. Животни компромиси јесу неизбежни, али не морају одсећи крила онима који су научили да лете. За такав подвиг довољно је бити храбар и одважан као Зоран Предин. Уколико вам недостаје осмех – не брините, његове приче су прожете хумором, јер како и сâм признаје у књизи: „Смех је пола здравља.“

Уз песме Зорана Предина волели смо, патили и обећавали нека нова и боља јутра – са мирисом борова, погледом на пучину и топлим рукама у крилу. Уз његове приче се сећамо, не стидимо се да будемо носталгични уз искрени осмех на лицу и не губимо наду да нас та боља јутра чекају… док тихо певушимо добро познате песме.