Proizvodi

Јован Дучић (1874–1943) рођен je у Требињу, а умро у Америци. У животу je прешао пут од учитеља, конзула, преко амбасадора до једног од најзначајнијих писаца српске модерне. Писао је поезију, филозофску прозу, путописе, есеје и критике. Као лиричара инспирисале су га теме љубави, родољубља, а највише лепота природе, док се у његова најбоља прозна остварења убрајају збирке филозофске прозе Благо цара Радована, моралних есеја Јутра са Леутара и путописа Градови и химере. Покретачки принцип у његовом песничком развоју био је теза ка савршенству, па се непрестано враћао својим делима, дотеривао их и поправљао. Перфекциониста у стилу, дуго је радио на својим главним прозним делима, исто као и на песмама.