29. Oktobar
Više od 160 godina nakon prvog objavljivanja, „Zapisi iz podzemlja“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog ostaju jedno od najprovokativnijih dela svetske književnosti. U ovoj kratkoj, ali izuzetno snažnoj prozi, veliki ruski pisac otvara pitanja slobode, usamljenosti i protivrečnosti ljudske prirode, stvarajući književnog junaka u kojem savremeni čovek i danas može prepoznati sopstvene unutrašnje sukobe. Ovo remek-delo, koje je najavilo mnoge ideje moderne egzistencijalističke književnosti, ponovo je dostupno u izdanju Vulkan izdavaštva.
Objavljeni 1864. godine, „Zapisi iz podzemlja“ predstavljaju jednu od prekretnica u stvaralaštvu Dostojevskog. U središtu dela nalazi se neimenovani pripovedač, nekadašnji državni činovnik, koji se povukao iz društva i živi zarobljen u sopstvenim mislima. Ogorčen svetom, ali podjednako nezadovoljan sobom, on kroz ispovest razotkriva najneprijatnije strane ljudske psihe.
Njegovo podzemlje nije samo mesto fizičke izolacije. Ono postaje metafora čovekove unutrašnje rastrzanosti, prostora u kojem se želja za bliskošću neprestano sukobljava sa strahom od poniženja, a potreba za slobodom sa sopstvenom nemoći.
Dostojevski u ovom delu dovodi u pitanje ideju da se čovek može razumeti isključivo kroz razum i logiku. Njegov antijunak spreman je da postupi čak i protiv sopstvene koristi, samo da bi dokazao da poseduje slobodnu volju. Upravo u toj protivrečnosti krije se jedna od najvažnijih filozofskih ideja romana.
Smatrani jednim od književnih temelja egzistencijalizma, „Zapisi iz podzemlja“ snažno su uticali na razvoj moderne psihološke proze i način na koji književnost prikazuje čovekovu svest. Njihova savremenost posebno dolazi do izražaja u vremenu koje neprestano insistira na uspehu, racionalnosti i društvenom prilagođavanju.
Novo izdanje ovog klasika, u tvrdom povezu, dostupno je u knjižarama Vulkan širom Srbije i na sajtu vulkani.rs.