20. Avgust
Ovog leta Vulkan izdavaštvo posebno je ponosno na naslov koji spaja intrigantnu istorijsku misteriju sa velikom ljubavnom pričom, a sve to smešta u raskošni svet renesansne Firence i umetnosti Sandra Botičelija.
Reč je o romanu Venerina tajna Sonije Ljeonart Dormua, priči u čijem se središtu nalazi pitanje koje vekovima raspaljuje maštu istoričara umetnosti i ljubitelja renesanse: ko je bila žena koja je inspirisala Botičelijevu Veneru?
Simoneta Vespuči bila je čuvena lepotica Firence 15. veka, žena kojoj su se divili pesnici, umetnici i pripadnici najuticajnijih firentinskih porodica. Vekovima postoji teorija da je upravo njen lik poslužio kao inspiracija za Botičelijevo „Rođenje Venere“, jedno od najpoznatijih umetničkih dela svih vremena, iako to nikada nije istorijski dokazano. Upravo iz tog prostora između činjenice i legende nastaje Venerina tajna.
Šta ako postoji Botičelijeva slika koju svet nikada nije video?
Firenca, 1510. godina. Sandro Botičeli je na samrti i svom ispovedniku poverava poslednju želju: sinu njegove muze Simonete Vespuči treba da preda poruku i jednu sliku: platno koje niko nikada nije video.
Ali obećanje neće biti ispunjeno.
Slika nestaje, a njena sudbina narednih pet vekova ostaje nepoznata.
Više od 500 godina kasnije, mlada istoričarka umetnosti i restauratorka Karla iz Barselone dobija priliku da radi na izložbi posvećenoj Botičeliju u čuvenoj galeriji Ufici. Iza nje je ljubavno razočaranje, a pred njom Firenca – grad iz kojeg potiče deo njene porodice, ali i mesto na kojem će početi da otkriva tragove mnogo veće priče.
Stari arhivi, privatne kolekcije, porodične tajne, italijanska aristokratija i izgubljeno umetničko delo polako je uvlače u potragu za istinom koja je ostala skrivena vekovima.
Tri žene, tri epohe i jedno pitanje: koga smemo da volimo?
Venerina tajna ipak je mnogo više od potrage za izgubljenom slikom.
Roman povezuje tri vremenske linije i tri žene: Simonetu, Gracijelu i Karlu. Njihove priče vode nas kroz renesansnu Firencu, sedamdesete godine 20. veka i današnjicu.
I upravo kroz njihove ljubavi Sonija Ljeonart Dormua postavlja jedno veoma savremeno pitanje: koliko je vreme u kojem smo rođeni određivalo koga možemo da volimo?
Simoneta živi u svetu u kojem o brakovima odlučuju porodica, položaj i interes, a u romanu njena zabranjena ljubav postaje Đulijano de Mediči, mlađi brat Lorenca Veličanstvenog. Nekoliko vekova kasnije, između Gracijele i Arnalda stoje društvene razlike i aristokratska porodica. Tek Karla pripada generaciji žena koje mogu same da izaberu koga će voleti, pa i da izaberu pogrešno.
Tri različita vremena tako postaju tri slike ženske slobode, ali i dokaz da se ljubav, čežnja i odricanje menjaju mnogo manje nego svet oko nas.
Da li su Botičeli i Simoneta zaista bili ljubavnici?
Upravo je priča o Simoneti Vespuči bila početna iskra za nastanak romana.
Kada je počela da istražuje, autorka je, poput mnogih, pretpostavljala da je između Botičelija i njegove muze postojala ljubavna veza. Međutim, proučavajući dostupne izvore, došla je do drugačije slike: Botičelijeva osećanja prema Simoneti verovatnije su bila platonska, dok se njeno ime povezuje sa Đulijanom de Medičijem.
To otkriće bilo je dovoljno značajno da promeni i prvobitnu konstrukciju romana.
Istorija, naravno, nije ostavila konačne odgovore, zbog čega je i sama priča toliko privlačna. Šta je činjenica, šta legenda, a šta se zaista dogodilo među ljudima čija lica danas poznajemo samo sa slika?
Četiri godine istraživanja da bi Firenca zaživela na stranicama
Iako je u njenom središtu velika ljubavna misterija, istorija umetnosti u Venerinoj tajni mnogo je više od atraktivne scenografije.
Sonija Ljeonart Dormua je na romanu radila oko četiri godine, proučavajući renesansu, Botičelijev život i delo, porodicu Mediči, Simonetu Vespuči, ali i druge umetnike i intelektualce tog vremena. Putovala je u Firencu, obilazila Ufici i lokacije koje se pojavljuju u knjizi kako bi uhvatila ono što se ne može pronaći u spisima: specifičnu svetlost i atmosferu ovog čuvenog grada.
Tako je za prikaz posla restauratorke konsultovala i konzervatorku iz Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonije, pa detalji iz sveta muzeja i restauracije počivaju na iskustvu iz prve ruke.
Debitantski roman koji je brzo osvojio čitaoce
Posebno je zanimljivo što je Venerina tajna prvi roman Sonije Ljeonart Dormua.
Pre književnosti izgradila je uspešnu karijeru u poslovnom svetu kao preduzetnica i direktorka prodaje i marketinga u softverskoj industriji, ali je paralelno pohađala program narativnog pisanja u poznatoj školi kreativnog pisanja Ateneu Barcelonès. Za svoj prvenac izabrala je veoma zahtevnu strukturu: tri epohe, istorijske ličnosti, nekoliko ljubavnih priča i veliku umetničku misteriju.
Rizik joj se isplatio.
Roman je prvobitno objavljen na katalonskom kao „Nascuda de Venus“, a do kraja 2024. katalonsko izdanje privuklo je više od 10.000 čitalaca. Osvojio je i nagradu L’Illa dels Llibres za najbolji roman 2024. godine, o kojoj odlučuju sami čitaoci, dok su prava za objavljivanje dogovorena na brojnim međunarodnim tržištima.