Pred premijeru najnovije ekranizacije, Orkanski visovi se vraćaju na police u izdanju Vulkan izdavaštva u specijalnom reizdanju sa filmskom koricom!
Čuveni filmski poster na kome se nalaze holivudske zvezde Margo Robi i Džejkob Elrodi, od danas krase korice još čuvenijeg klasika velike Emili Bronte: knjige Orkanski visovi, koju možete poručiti putem sajta vulkani.rs ili kupiti direktno u nekoj od Vulkan knjižara.
Kada klasici poput ovog dobiju novo lice u vidu savremenog filma, na prvi pogled to izgleda kao odličan marketinški trik, ali u svojoj suštini to zapravo nije. Ponovo se napravio prostor da se priča još jednom pročita, da se o njoj iznova raspravlja, da se ponovo oseća. I upravo to sada se sa razlogom dešava: Holivud je već podigao prašinu oko ovog naslova, dok se kod nas filmsko izdanje knjige pojavljuje u susret premijeri koja je zakazana za 11. februar u bioskopima širom Srbije.
Na sajtu vulkani.rs možete ga kupiti OVDE već sada sa popustom od 15 posto.
Klasik koji iznova preispituje temu morala
Objavljen 1847. godine, jedini roman Emili Bronte preživeo je sve trendove i moralne dileme. Nekada su ga nazivali „nemoralnim“ i „vulgarnim“, a danas ga čitamo kao hrabar, mračan i iznenađujuće savremen uvid u moć, klasne razlike, zlostavljanje i opsesiju. Ovo nije ljubavna priča koja traži odobrenje, već ona koja postavlja pitanje: šta se dešava kada ljubav postane identitet, a čežnja oružje? Upravo zbog toga i najnovija filmska adaptacija izaziva snažne reakcije, osporavana zbog prilično sirovih scena između glavnih glumaca, proglašavana „previše eksplicitnom“ ili čak „vulgarnom“, ona nas, gotovo dva veka kasnije, ponovo dovodi pred istu moralnu dilemu koju je Bronte otvorila još 1847. godine. Razlika je samo u mediju: nekada roman, danas film, ali nemir koji proizvodi ostaje isti.
Ketrin i Hitklif: ljubav kao provalija
„Njegova i moja duša su iste“, kaže Ketrin, u rečenici koja je istovremeno zavet i upozorenje. Njihov odnos ne govori o romansi u klasičnom smislu, već o sudaru identiteta, o ljubavi koja ne oslobađa već vezuje, i o strasti koja ne poznaje meru ni granicu. Orkanski visovi ispituju ono što društvo u svakom vremenu pokušava da potisne: šta se događa kada emocije postanu jače od razuma, a potreba za pripadanjem preraste u opsesiju. Ko u takvom sudaru strasti i bola preuzima ulogu moralnog arbitra, i da li on tada uopšte postoji?
Emili Bronte: genije u jednoj knjizi
O njenom životu znamo malo, ali o snazi njenog romana znamo dovoljno. Orkanski visovi nisu postali klasik zbog dekorativne atmosfere ili sentimentalne radnje, već zbog hrabrosti da se ljudska priroda prikaže bez ublažavanja. Emili Bronte piše o ljubavi koja ne oplemenjuje, o porodici koja ne štiti i o domu koji ne nudi sigurnost. Njeni likovi nisu tu da bi se voleli ili mrzeli, već da bi se razumeli u svoj svojoj protivrečnosti. Upravo zato se roman sa svakim novim čitanjem menja pred nama: ono što je u mladosti izgledalo kao strast, kasnije se otkriva kao nasilje, zavisnost ili gubitak kontrole, a na kraju kao duboko ljudska slabost koja ne traži opravdanje, već pogled bez iluzija.
Novi film: erotika, estetika i kontroverze
Najnovija filmska adaptacija, u režiji Emerald Fennell, svesno se udaljava od ideje „bezbedne“ kostimirane drame i ulazi u prostor sirove emocije i telesnog iskustva. Umesto naglašene romantičnosti, u prvi plan stavlja opsesiju, zavisnost i destruktivnu prirodu strasti, tretirajući ljubav kao silu koja narušava ravnotežu, a ne kao ideal kojem se teži.
Ovakav autorski pristup već je podstakao brojne javne rasprave, kako o izboru glumaca i njihovim godinama, tako i o vizuelnoj interpretaciji lika Hitklifa i svesnim odstupanjima od ustaljenih čitanja romana. Autorka filma pritom jasno ističe da joj nije bila namera da ponudi doslovnu adaptaciju, već savremeno čitanje priče koje se oslanja na emotivnu istinu izvornog dela i njegovu sposobnost da i danas izazove snažnu, često nelagodnu reakciju publike.
Zašto danas, zašto sada?
Orkanski visovi su priča o tome kako strast može da bude i zaklon i kazna, i kako dom ume da postane najopasnije mesto. U vremenu u kom stalno preispitujemo moć, granice, traumu i nasleđe odnosa, Bronte nam nudi roman koji ne moralizuje, već razotkriva. Zato je ovo reizdanje sa filmskom koricom više od kolekcionarskog detalja: to je poziv da se ponovo uđe u priču koja odbija da bude zaboravljena, a savremna adaptacija filma je tu da nas podseti zašto je tako.
