Roman Kućna pomoćnica pojavio se 2024. godine u izdanju Vulkan izdavaštva i gotovo momentalno zauzeo mesto među najčitanijim psihološkim trilerima. Čitaoci su ga preporučivali jedni drugima, društvene mreže su ga gurale napred, a lista čekanja za ovu knjigu samo je rasla. Krajem prošle godine usledila je sasvim logična potvrda tog uspeha, ekranizacija. Filmska adaptacija ponovo je otvorila priču, podstakla novi talas interesovanja i vratila roman u fokus, ovoga puta i kroz novo izdanje sa filmskom koricom, kao omaž velikom platnu.
Knjiga koja je oduvek delovala kao film
Još pre nego što je ekranizacija zvanično najavljena, kritike su već primećivale ono očigledno:
„Možemo li da popričamo o tome koliko ova knjiga deluje filmski? U potpunosti može da se zamisli kao film ili Netfliks mini-seriju.“ Jedan od prvih komenatar kritike na knjigu.
Brzi ritam, kratka poglavlja, stalni obrti i vizuelno snažne scene učinili su da Kućna pomoćnica od samog početka deluje kao priča koja traži kameru.
O čemu je zapravo reč
U središtu romana je Mili, bivša robijašica koja posle deset godina zatvora očajnički pokušava da započne novi život. Posao kućne pomoćnice kod bogate porodice Vinčester deluje kao neočekivana šansa: smeštaj, plata i, što je najvažnije, odsustvo klasičnih provera prošlosti.
Na prvi pogled, sve deluje jednostavno. Endru Vinčester je šarmantan, pristojan i otvoren. Njegova supruga Nina, s druge strane, nestabilna je, neuredna i sklona izlivima besa. Granice u kući brzo se brišu, uloge se mešaju, a Mili polako počinje da zamišlja sebe na mestu domaćice. Kada se ta fantazija sudari sa stvarnošću, postaje jasno da ova kuća ne krije samo porodične tajne, već i mnogo opasniju igru moći, manipulacije i kontrole.
Zašto ga vole
Ovo nije roman koji traži dubinsku psihološku analizu. Kućna pomoćnica funkcioniše kao napeti, brzo čitljiv triler koji svesno igra na kartu šoka, preokreta i nepredvidivosti. Likovi nisu simpatični, moralne linije su mutne, a čitalac je stalno primoran da preispituje kome, ako ikome, može da veruje.
Upravo u toj kombinaciji leži njegova snaga: lako se čita, teško se ispušta iz ruku i do poslednjih stranica čuva nekoliko ozbiljnih iznenađenja.
„Teško je razlikovati kuću u kojoj je navodno ukleta od kuće koja nešto skriva.”
- Kućna pomoćnica, Frida Makfaden
Autorka koja zna kako da drži pažnju
Frida Makfaden piše stilom koji je nemoguće ignorisati. Njena proza je brza, direktna i precizno tempirana. Kratka poglavlja, završeci koji mame na još jedno okretanje strane i likovi koji su istovremeno iritantni i intrigantni čine da čitalac stalno ostaje u stanju blage nelagode.
Makfaden ima dar da od prve rečenice uvuče čitaoca u priču i da ga kroz niz obrta drži u napetosti. Kućna pomoćnica je dobar primer tog pristupa: triler koji se stalno penje, menja pravac i udara tamo gde se najmanje očekuje.
O filmu koji je takođe popularan
Filmska verzija romana sa istim nazivom, u bioskope je stigla krajem prošle godine kao psihološki triler u produkciji i režiji Pola Fajga, po scenariju Rebeke Sonenšajn.
U glavnim ulogama su Sidni Svini kao Mili, Amanda Sajfrid i Brendon Sklenar, uz sporedne uloge Mišele Morone i Elizabet Perkins.
Film je premijerno prikazan u Njujorku u decembru 2025. godine, a ubrzo potom poćela je bioskopska distribucija. Sa budžetom od 35 miliona dolara i zaradom od gotovo 200 miliona širom sveta, ekranizacija je potvrdila da interesovanje za ovu priču prevazilazi klasičan književni okvir. Već je najavljen i nastavak, što dodatno učvršćuje status Kućne pomoćnice kao savremenog trilera sa ozbiljnim kulturnim dometom.
Nastavak koji prati ovu priču Tajne kućne pomoćnice izašao je 2025. godine i nije izazvao ništa manju popularnost od prvog dela.
