Roman Gistav Rusi autora Aleksandar Jugović našao se u širem izboru za 72. NIN-ovu nagradu za roman godine. Na konkurs je pristiglo ukupno 195 romana, a žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković u širi izbor uvrstio je 39 naslova. Uži izbor biće objavljen u broju 3915, koji izlazi 6. januara 2026. godine.
Ovaj izbor dodatno potvrđuje značaj Jugovićevog romana, koji se izdvaja po hrabrosti teme, ličnom tonu i književnoj preciznosti kojom se ispituju granice bola, straha i roditeljske ljubavi.
Pisanje kao nužnost, ne kao izbor
Gistav Rusi je roman nastao iz unutrašnje potrebe da se neizrecivo pretoči u reči. Jugović piše iz pozicije čoveka suočenog sa sopstvenim strahovima, krivicom i nemoći, ali bez samosažaljenja i bez potrebe za literarnim zaklonom. Ovo je proza koja ne beži od teških sećanja, već ih priziva, secira i beleži kao svedočanstvo o trenutku kada se život nepovratno menja. Pisanje ovde nije terapija, već čin odgovornosti prema istini.
Topografija unutrašnje borbe
Naslov romana višestruko je simboličan: Gistav Rusi je istovremeno ime bolnice, istorijska referenca i metafora mesta na kojem se nada i strepnja sudaraju. Porodična priča, smeštena između Čačka, Beograda i medicinskih institucija, prerasta u univerzalno iskustvo roditeljskog straha. Jugović precizno beleži tok misli, sumnje u autoritete, razaranje iluzija i iscrpljujuće čekanje koje briše granice između razuma i panike.
Svedočanstvo koje ostaje
Snaga ovog romana leži u njegovoj ogoljenosti. Jezik je disciplinovan, jasan i lišen efekata, ali emocionalno snažan upravo zato što ne pokušava da ulepša stvarnost. Gistav Rusi je knjiga koja ne nudi utešne odgovore, ali postavlja pitanja koja se ne mogu ignorisati. To je roman koji ostaje sa čitaocem i nakon poslednje stranice: kao tiho, ali uporno podsećanje na krhkost ljudskih planova i veličinu roditeljske ljubavi.
Više o autoru i njegovim delima saznajte OVDE
