.jpg)
Ako ste ikada poželeli da zavirite u život čoveka koji je istovremeno bio svedok istorije i njen tihi pripovedač…
… onda je Zaustavno vreme upravo ona vrsta knjige koja vas pronađe u pravom trenutku. Ne zbog patosa, niti zbog egzotike njegovog novinarskog puta, već zato što Miklja pripoveda kao neko ko zna da se najveće istine kriju u sitnicama – u anegdotama koje bi drugima promakle, u ljudima koje bi većina zaboravila, u trenucima koji prežive samo ako ih neko uporno beleži.
Na neki način, čitajući ga, imate osećaj da listate tek izašle novine i istovremeno ulazite u intimnu literaturu. Taj spoj, kako kaže i veliki Momo Kapor, nije samo retkost – to je književna sreća.
Zašto bi trebalo da pročitate ovu knjigu?
Knjige koje premošćuju tri sveta – novinarstvo, publicistiku i književnost – postoje, ali retko ovako prirodno. Miklja piše jednostavno, skoro nehajno, a onda vas nenadano pogodi rečenica koja vas natera da zastanete i razmislite o nečemu što je izgledalo kao usputna epizoda.
Zaustavno vreme je zbirka priča koja vas vodi od beogradskih ulica do afričkih palata, od političkih previranja do ličnih sudbina, od reportaže do usputne filozofije o sreći. Čitajući ovu zbirku, postaje vam vrlo brzo jasno zašto je autor izveo taj prelaz iz novinarstva u literaturu – jer su njegove priče od početka bile pretesne za dnevnu formu i preširoke za rubriku.
Ovo je jedna od onih knjiga koja vam ponudi više nego što očekujete, a manje nego što mislite da će vam biti potrebno – u onom najboljem smislu, kao kratko putovanje kroz tuđu biografiju, koje se završi neočekivanom ličnom spoznajom.
Ko je Dušan Miklja – i zašto ga vredi čitati danas?
Rođen 1934. u Beogradu, Miklja je pripadao generaciji pisaca koji nisu samo pisali o svetu – oni su ga doslovno prelazili uzduž i popreko. Kao novinar, putopisac, profesor i prevodilac, oblikovao je karijeru na relaciji od Sinaja do Njujorka, od Afrike do beogradskog asfalta.
Njegov roman Njujork, Beograd, nagrađen Zlatnim hit liberom i pretočen u film, samo je jedan dokaz da ga publika nikada nije čitala zbog teme, već zbog načina na koji tu temu pretvara u priču. Njegova drama Orden nagrađena je u Moskvi kao najbolji savremeni antiratni tekst, dok je publicistički rad redovno prelazio granice žanra.
Mikljine priče o ljudima, putevima i sudbinama poseduju u sebi nešto staromodno i istovremeno sveže – kao da čitate nekoga ko je mnogo video, ali odbio da se umori od sveta.
Svet posmatranja – Mikljin najvažniji dar
Miklja sebe nije smatrao čovekom teorije. Filozofija mu je zapravo jednostavnija: gledati pažljivo, zapisati iskreno i pustiti priču da govori umesto njega. U knjizi se to vidi na svakom koraku. Njegov pogled na svet nije ni cinizam ni romantizacija. To je čist, jasnim rečenicama ispisan realizam, ali onaj koji na kraju ostavlja otvoren prostor za nadu.
U tome je možda i najveća vrednost Zaustavnog vremena – život nije predstavljen kao spektakl, nego kao niz trenutaka koje vredi uhvatiti pre nego što nestanu, baš kao što sudija na terenu proglašava zaustavno vreme da bi se nadoknadilo ono što je izgubljeno.
Za koga je ova knjiga?
Za čitaoce koji vole priče koje nisu ni strogo fikcija ni striktna dokumentarnost; za one koji uživaju u putopisima, kratkim pričama, biografskim fragmentima; za sve koji vole da knjiga otvori prozor u svet, ali i mali prozor ka unutra.
Ako vam se dopada proza koja se čita lako, ali ostavlja trag, Miklja je autor kojem se vraćate – jer njegove priče pripadaju onom malom krugu knjiga koje vam govore nešto jednostavno: nije poenta u tome šta ste sve stigli da uradite, već šta ste stigli da osetite.
Mikljin pogled na svet
Možda je najbolji opis dao sam autor, govoreći o tome kako bi voleo da se život meri: malim, neukradenim trenucima. Ova knjiga ih vraća – svakome ko je spreman da zastane.
Za sve koji vole da čitaju domaće autore koji misle, osećaju i pripovedaju drugačije – Vulkan donosi još ovakvih naslova. Otkrijte ih u svim Vulkan knjižarama i online.
