Promocija knjige „Gradovi kao sudbina“ Dušana Miklje

Sinoć je u knjižari „Vulkan“ na Trgu republike predstavljena knjiga „Gradovi kao sudbina“ Dušana Miklje. Odziv čitalačke publike bio je izuzetan, pa su mesta u knjižari bila popunjena do poslednjeg.

O knjizi su govorili Meliha Pravdić, novinarka i urednica Radio Beograda 2, kao i Muharem Bazdulj, pisac i prevodilac. Sa piscem i gostima razgovarala je Marija Radić, urednica srpske književnosti u „Vulkan izdavaštvu“.

Na samom početku Marija Radić osvrnula se na žanrovsko određenje ove knjige i kazala je da se ona može odrediti kao roman sa fragmentarnom kompozicijom, u kojem su zastupljeni putopisni elementi: motiv puta, motiv putnika, hronotop vremena i prostora. „Sva poglavlja čine jedinstveni mozaik. U središtu se nalazi putnik, koji je erudita. On nas upoznaje sa istorijom, kulturom i umetnošću svih gradova koje je posetio“.

Dušan Miklja je rekao da za njega ova knjiga predstavlja svedočanstvo o dramatičnim i ključnim istorijskim događajima. Novinarsko iskustvo jeste bilo dragoceno za pisanje zato što mu je omogućilo da se nađe na mestima velikih istorijskih promena, što samo potvrđuje da je život često maštovitiji od fantazije.

Meliha Pravdić istakla je da je Dušan Miklja jedan od retkih novinara koji je imao priliku da se nalazi u središtu značajnih istorijskih događaja i koji su potom svoj doživljaj transponovali u književnost. Knjigu „Gradovi kao sudbina“ odredila je kao „profesionalnu autobiografiju“, odnosno kao „prepisani život“.

Muharem Bazdulj je svoje izlaganje započeo stihovima Josifa Brodskog. To je bio uvod u priču o pojedincima koji su ostavili neizbrisiv trag u vremenu u kojem su živeli: „Ova knjiga će svakoga od nas zaintrigirati na drugačiji način. Mene je iznenadilo i oduševilo kad sam shvatio da je Dušan Miklja upoznao ljude i pisce koje bi svako od nas voleo da upozna. Ali ne samo to. On je sa tim ljudima razgovarao na samo njemu svojstven način“.

Ovo književno veče završeno je na najlepši mogući način – uz stihove Horhea Luisa Borhesa, koje je pisac naveo u epilogu knjige „Gradovi kao sudbina“.