U izdanju Vulkan izdavaštva upravo je objavljena knjiga Same u tišini, potresno dokumentarno delo koje donosi svedočanstva žena zatvorenih u iranskim zatvorima zbog onoga što jesu i u šta veruju. Knjiga je od danas dostupna u prodaji i već na prvo čitanje jasno je da nije reč o još jednom publicističkom naslovu, već o knjizi koja nosi težinu svedočanstva i istorijskog dokumenta.
Autorka je Narges Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu, jedna od najistaknutijih boraca za ljudska prava u Iranu, koja je veliki deo svog života provela u zatvoru upravo zbog svog rada. Od decembra prošle godine Nerges Mohamadi ponovo je u zatvoru, bez jasnog obrazloženja iranskih vlasti za ovaj čin.
Šta stoji iza originalnog naslova?
Originalni naslov knjige glasi White Torture i odnosi se na takozvanu „belu torturu“ – oblik psihološkog mučenja koji ne ostavlja vidljive tragove, ali razara ličnost iznutra. Dugotrajna samica, senzorna deprivacija, stalno nošenje poveza preko očiju, uskraćivanje medicinske pomoći i potpuna neizvesnost čine osnovu ove metode.
Međutim, naslov koji je odobren na našem jeziku Same u tišini naglašava upravo ono što je u središtu knjige: izolaciju, oduzimanje glasa i sistematsko brisanje prisustva.
Šta su ove žene „skrivile“?
Žene čija su svedočanstva zabeležena u knjizi nisu osuđene za konkretna krivična dela. Njihovi „prestupi“ uključuju:
- javno iznošenje mišljenja i kritiku vlasti
- borbu za prava žena i telesnu autonomiju
- učešće u mirnim protestima i građanskom aktivizmu
- dokumentovanje kršenja ljudskih prava
- pripadnost „nepoželjnim“ porodicama ili krugovima
U iranskom sistemu, takvi postupci lako postaju „pretnja nacionalnoj bezbednosti“.
Iran danas: kontrola, strah i otpor
Iran funkcioniše kao teokratska država u kojoj su politička, sudska i verska moć duboko isprepletene. Kritika sistema, naročito kada dolazi od žena, često se kažnjava zatvorom, izolacijom i psihološkim nasiljem. Upravo zato se mnoge zatvorenice u knjizi opisuju kao politički taoci, a ne kao klasične zatvorenice.
Zašto je ova knjiga važna sada?
Intervjui u knjizi Same u tišini nastajali su dok su neke žene još bile u zatvoru, a druge pod stalnom pretnjom ponovnog hapšenja. Njihova svedočenja nisu retrospektiva iz sigurnosti, već govor iz prostora straha, što ovoj knjizi daje izuzetnu autentičnost.
U trenutku kada je tek stigla u knjižare, Same u tišini već je prevazišla okvire novog izdanja i otvorila ozbiljno pitanje: da li je ovo knjiga koja će obeležiti ovu godinu?
