Ako ste ikada poželeli da razumete kako izgleda dobrota kada se baci među ljude koji ne znaju šta bi s njom, onda je Idiot roman koji vas neće poštedeti. Sporo počinje, ne osvaja u prvim poglavljima kao Braća Karamazovi, Zločin i kazna ili Zli dusi, ali upravo ta tišina uvoda otvara prostor za nešto drugo: za susret sa čovekom koji je isuviše čist za svet koji ga okružuje.
Knez Miškin kao ogledalo epohe
Miškin je dvadesetšestogodišnjak sa istorijom epilepsije, lečen u švajcarskom sanatorijumu, bez zemlje, bez bogatstva.
Ali ima nešto što niko oko njega nema: otvorenu iskrenost.
-
Uvek govori istinu jer je ne ume sakriti.
-
Vidi dobro i u onima koje drugi odbacuju.
-
Ne razume spletke jer mu ne pada na pamet da manipuliše.
-
Ljudi ga čas obožavaju, čas preziru, jer ne mogu da ga pročitaju.
U ruskoj tradiciji postoji figura blagorodnog ludaka, jednostavnog čoveka koji govori bolnu istinu. Miškin je upravo to, ali i više: njegova dobrota deluje kao višak svetlosti u mračnoj sobi. On ljude zaslepljuje.
Dostojevski ga gradi kao antijunaka, ali i kao potencijalnu figuru „lepote koja će spasti svet“, onu koju je autor pominjao i u drugim delima.
Velike ideje u romanu
Dostojevski raščlanjuje teme koje zvuče zastrašujuće savremeno:
-
Šta je dobrota u svetu koji funkcioniše zarad interesa?
-
Šta je lepota – racionalna, estetska, moralna ili božanska?
-
Šta je vera u vremenu koje je prestalo da veruje?
-
Zašto ljudi traže slobodu, a onda se boje posledica te slobode?
-
Koliko je lako zameniti moral vlastitom taštinom?
-
Zašto je patnja jedini jezik koji svet uvek razume?
U Miškinu, kaže jedan kritičar, blesne figura „čoveka koji želi sve da voli“, ali svet koji ga okružuje želi samo da ga pregazi.
I na kraju: pad aristokratije i pad nade.
Kao Roderik Ašer kod Poa, Miškin je poslednji dah jedne epohe.
Njegova titula više ništa ne znači.
Njegova iskrenost postaje teret.
Njegova dobrota – dokaz slabosti.
Dostojevski postavlja pitanje koje stoji i danas: ako odbacimo ljude poput Miškina kao idiote, ko ostaje da nam bude svetionik?
U finalu, knez se vraća u stanje slično onom u kojem smo ga upoznali.
Ne zato što nije želeo da živi drugačije, već zato što svet kojem je pokušao da pripada nije uspeo da ga prihvati.
Zašto pročitati „Idiota“ danas?
Jer ovo nije samo roman.
Ovo je ogledalo društva koje kažnjava nežnost i iskrenost, nagrađuje lukavstvo i ne ume da prepozna svetlost dok je ima pred sobom.
To je priča o tome kako ljudi čuvaju svoje greške, a odbacuju one koji ih razumeju.
Iako Idiot možda počinje sporo, on udara snažno, i ostaje zauvek.
Ako volite knjige koje otvaraju velika pitanja o čoveku i društvu, potražite još izuzetnih naslova iz oblasti kapitalnih dela i književnih klasika na vulkani.rs i u knjižarama Vulkan.
