Romani popularne autorke Emili Henri znaju tačno gde da vas zabole, ali još više kada jer trenutak da vas puste da se nasmejete. I to grohotom. Njeni likovi su pametni, tvrdoglavi, zbunjeni i nežni, a dijalozi zvuče kao da ih niste pročitali prvi put, već čuli od nekoga koga volite. Nakon uspeha svima poznatih naslova Ljudi koje srećemo na odmoru, Na srećnom mestu, Ljudi koji vole knjige i Ne brini za sutra, postala je jedan od najvoljenijih glasova savremenog romantičnog žanra.
U ekskluzivnom razgovoru za magazin Lepa i srećna Emili Henri priča o tome kako izgleda kada pišete bez plana, šta je naučila o sebi kroz svoje junakinje – i zašto jedno ostrvo na Jadranu pamti kao najlepše mesto na svetu.
Kako izgleda vaš kreativni proces kada pišete roman? Da li imate ustaljenu rutinu ili dozvoljavate inspiraciju da vas zanese?
- Uglavnom pišem veoma brzo. Sednem za kompjuter s idejom za uvodnu scenu, osnovnom predstavom o glavnim likovima i nekoliko šala koje se uklapaju u zaplet i počnem da pišem od početka priče. Svakog dana napišem najmanje dve hiljade reči dok ne dođem do kraja prve verzije.
Ta prva verzija često bude preduga i dosadna, jer ima dana kada ne znam tačno šta bi dalje trebalo da se desi, ali se ipak nateram da pišem. Tako na kraju naiđem na nešto dobro, ali ima dosta viškova koje kasnije moram da skratim ili zamenim. Obično završim prvu verziju za mesec do dva, odložim je na nekoliko nedelja, a onda napišem plan na osnovu tog rukopisa. Taj plan mi pomogne da lakše uočim šta funkcioniše, a šta ne. Potom uređujem plan i pišem drugu verziju koristeći što više iz prve, ali često moram mnogo toga da prepravim i zamenim.
Putovanja su česta tema vaših knjiga. Koje biste vi lično izdvojili kao najlepše i najupečatljivije dosad?
- Ne mogu da izdvojim samo jedno. Putovanje u Toskanu i Hrvatsku bilo je zaista čarobno. Posebno sam zavolela Korčulu u Jadranskom moru. Nikada nisam bila na lepšem mestu, a hrana je bila fantastična.
Šta biste poručili onima koji tek ulaze u svet pisanja, a bore se sa strahom od neuspeha?
- Doživite neuspeh – brzo i bez zadrške. Mnogi od nas se toliko plaše da upropaste priču da je nikad ni ne dovrše. Strah od neuspeha garantuje neuspeh. Dajte sebi šansu da nešto završite. Uvek možete da popravite lošu prvu verziju – ali je mnogo teže napraviti sjajnu knjigu iz prazne stranice.
Poslednja knjiga koja vas je naročito dirnula ili oduševila?
- Verovatno nova knjiga Mari Makfarlan „Between Us“ – toliko, toliko, toliko je dobra.
Možete li otkriti na čemu trenutno radite i šta vaši čitaoci mogu da očekuju u bliskoj budućnosti?
- Imam još jednu romantičnu komediju u pripremi i veoma sam uzbuđena zbog nje! Nadam se da će izaći sledećeg leta.
Da li imate omiljenu užinu dok pišete ili pak nešto drugo što vam pomaže da ostanete fokusirani?
- Kad pišem, trudim se da imam što manje ometanja, pa bukvalno kupujem granola štanglice i jogurt na veliko i jedem to kad mi zatreba kratka pauza.
Postoji li knjiga koja je oblikovala vašu ljubav prema čitanju i nepovratno vas uvukla u svet književnosti?
- Kapije vremena (A Wrinkle in Time) autorke Madlen L’engl.
Odakle najčešće crpete ideje za svoje priče? Da li ih pronalazite u svakodnevici, umetničkim referencama ili svakodnevnim razgovorima?
- Kako god, i to bukvalno. Često se desi da pogledam neki film ili pročitam knjigu koja mi se veoma dopadne, ali zamislim potpuno drugačiji pravac u kojem je mogla da ide. Kada me nešto zaintrigira – neka premisa, kliše ili lik – to mi je dobar znak da imam početak od kojeg mogu da krenem.
Šta biste voleli da čitaoci osete ili prepoznaju u sebi dok čitaju vaše romane – koju emociju, misao, poruku?
- Želim da im moje knjige donesu radost i potvrdu njihove vrednosti. Lako je danas biti pesimista, ali se nadam da moji romani pomažu ljudima da pronađu tračak nade u tami.
Vreme je letnjih odmora, šta se uvek nalazi u vašem koferu kada putujete?
- Nisam previše zahtevna, ali udobna obuća i sredstvo za dezinfekciju ruku su mi neizostavni.
S kojim svojim likom se najviše poistovećujete i zašto?
- Iskreno, sa svima na neki način! U romanu Na srećnom mestu, recimo, najviše se pronalazim u Harijet. Ona je osoba koja oseća da svi oko nje moraju da budu srećni, pa često menja sebe kako bi očuvala mir – i to ume da ostavi posledice na njene odnose. Bila sam radoznala da istražim taj deo sebe i da o njemu pišem kako bih se bolje razumela. U neku ruku, to uvek i radim.
Intervju je objavljen u magazinu Lepa i srećna, 21. jula 2025.
