ROMANI

MOBILNA VERZIJA

USKORO!

90%

Vulkani
0 KNJIGA, 0
Moja korpa
 
#=Page
Napredna pretraga
MEHMED MEŠA SELIMOVIĆ (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je ... Pročitaj više

ROMANI

Oblast: Domaći autori
ISBN: 978-86-10-02005-2
Format: 170 x 246 mm
br. str.: 744
povez: tvrd
Pismo: latinica
Cena: 999,00 DIN
Na sajtu: 799,00 DIN
Ušteda: 200,00 DIN
*Tišine*

„Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva, zato je u životu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je putovanje kroz neispitane predjele, koje niko poslije nas ne može ponoviti, sve se staze potiru, uvijek nanovo se stvara nova konfiguracija, uvijek se ukazuje drugi pejzaž, druga klima, za svakog posebno.“ 

*Derviš i smrt*

„Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari, to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kažem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem: biću ti prijatelj.“ 

*Tvrđava*

„Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli. Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.“ 

*Ostrvo*

„Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i koračaću po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pučinu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepših možda ima, dražih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj život i moja ljubav.“

*Krug*

„Bili su skromni ljudi oboje. Zauzimali su malo mesta u životu. Ničim nisu zadužili čovečanstvo. Bili su sitni i nevažni, neprimetni kao dve čavke u jatu čavki; nisu se odlikovali ni sposobnostima, ni pameću, ničim naročitim. A ipak su bili posebni i izuzetni, zbog ljubavi i zbog patnje.“ 
Trenutno nema komentara.
Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar.
Dodajte svoj komentar