Ako poklon ima smisla tek onda kada nadživi trenutak u kojem je uručen, onda se Andrićeva dela u prazničnom izboru nameću gotovo sama od sebe. U vremenu kada se pokloni često biraju na brzinu, postoje knjige koje se daruju promišljeno. Ne zbog trenutnog efekta, već zbog trajanja. Upravo takvo mesto gotovo uvek zauzimaju Ivo Andrić i njegova Izabrana dela, a mi ih vam na početku nove godine predstavljamo u dva kolekcionarska kompleta.
Dva kompleta, jedno nasleđe
Izabrana dela Ive Andrića: komplet I i Izabrana dela Ive Andrića komplet II, okupljaju ključne romane i pripovetke pisca čije delo već decenijama predstavlja tačku oslonca domaće književnosti. U tvrdom povezu, smeštena u kutiju, ova izdanja imaju i estetsku i simboličku težinu. Ona nisu namenjena samo polici, već vremenu koje se odvaja za čitanje. Ujedno su dostupna i kao pojedinačna izdanja u mekom povezu, za one koji žele da Andriću prilaze postepeno, knjigu po knjigu.
U prazničnom kontekstu, ovi kompleti imaju dodatni smisao. Ne nude eskapizam, već jasnoću. Ne obećavaju utehu, ali nude razumevanje. Zato Andrić, možda više nego mnogi drugi klasici, deluje kao dar sa sadržajem koji traje duže mnogo od samih praznika.
Zašto se Andrić uvek čita iznova
Proza Ive Andrića prepoznatljiva je po smirenom tonu i dubini kojom sagledava ljudsku sudbinu u istorijskom vrtlogu. Njegova dela ne traže brzinu ni površno čitanje. Ona traže zastajanje, tišinu i spremnost na unutrašnji dijalog.
Istorija kod Andrića nikada nije dekor. Ona je aktivna sila koja oblikuje živote, navike i moralne izbore njegovih likova. Veliki istorijski lomovi uvek se prelamaju kroz male, naizgled nevažne sudbine. Upravo u tom spoju velikog i malog nastaje njegova književna snaga.
Motiv mosta, posebno u romanu Na Drini ćuprija, prerasta u simbol vremena, trajanja i prolaznosti, ali i u znak susreta i razdvajanja ljudi, kultura i epoha. Andrićevi junaci često govore malo, ali nose mnogo. Njihova unutrašnja stanja, potisnute emocije, stid i strah grade se bez patetike, tiho i precizno.
Posebno mesto u njegovom delu zauzima prostor Balkana, viđen kao svakodnevno mesto susreta Istoka i Zapada. Taj sudar nije egzotičan ni romantičan, već složen, napet i često bolan. Andrićev stil ostaje odmeren, jasan i suzdržan, ali upravo u toj mirnoći leži njegova težina.
Zlo i trpljenje u njegovim knjigama nisu spektakularni. Ona su sistemska, dugotrajna i često banalna. Andrić ne podiže glas, ali upravo zato njegove rečenice ostaju dugo prisutne.
Naslovi koji čine okosnicu
U oba kompleta nalaze se dela koja čine temelj Andrićevog opusa i zbog kojih mu se čitaoci vraćaju:
Ova dela Ive Andrića podsećaju da klasici nisu knjige koje čitamo iz navike, već zbog jasnoće i preciznosti s kojom govore o čoveku i svetu. U tom smislu, ovi kompleti nisu samo novogodišnji poklon, već poziv na sporije, pažljivije čitanje. Poklon koji ima trajanje.
