David Lagerkranc je postao svetski poznat kada se, nakon smrti Stiga Lašona, usudio da nastavi, tačnije napiše još tri knjige, čuvenog serijala Milenium. Ali već tada je svima bilo jasno da se od takvog autora mogu očekivati nova, velika i autentična dela.
Zato nikoga nije iznenadilo to što je u međuvremenu Lagerkranc postao autor bestseler romana Obscuritas, a nedavno i nastavka ovog romana pod nazivom Memoria, koje je u Srbiji objavilo Vulkan izdavaštvo.
Već u prvom delu sage o Hansu Rekeu, stručnjaku za tehnike ispitivanja, i policajki Mikaeli Vargas, Lagerkranc je nagovestio da je pred nama još jedan serijal koji će izazvati zemljotres na svetskim listama najprodavanijih knjiga. Dodatno, to je potvrdio romanom Memoria, u kome ispisuje misterioznu, ali i filigranski suptilnu povest kombinujući sve postulate punokrvnog trilera.
U ekskluzivnom u intervjuu za Politiku, ovaj švedski novinar i pisac, govori, između ostalog, o svojim književnim uzorima, izlasku iz „senke” serijala Milenium, fenomenu švedskog noar romana, ali i globalnom političkom neredu.
Posle velikog uspeha vaše knjige Obscuritas, u kojoj se pretežno bavite odnosom prema migrantima zasnovanim na stvarnim iskustvima, u romanu Memoria kombinujete misteriju, psihološku dramu i umne igre, koje podsećaju na partiju šaha. Da li u novoj knjizi koristite i motive iz stvarnih događaja ili je to samo fikcija?
Ne verujem da je fikcija ikada samo fikcija. Sve zamišljeno je pozajmljeno iz stvarnosti, a ja stalno posmatram i svakodnevicu i globalne vesti, pitajući se šta mogu da ugradim u svoje romane. Ponekad uživam u pomisli da čitalac ne može sasvim tačno reći šta je istina a šta izmišljeno u mojim knjigama.
U likovima Hansa Rekea, stručnjaka za tehnike ispitivanja, i policajke Mikaele Vargas, koju srećemo u oba romana, mnogi čitaoci su prepoznali vašu inspirisanost Šerlokom Holmsom i doktorom Votsonom iz romana Artura Konana Dojla o slavnom detektivu. Odakle ta fascinacija?
Šerlok Holms je moja prva književna ljubav. Bio sam opčinjen njegovom sposobnošću da uoči značaj u najsitnijim detaljima. U ogrebotini, sitnoj mrlji ili tragu u pesku, mogao je da otkrije ceo svet. To mi je bilo duboko fascinantno. Ali kako sam rastao, postajao sam manje tolerantan prema njegovoj aroganciji i njegovoj nepokolebljivoj sigurnosti u sopstvenu genijalnost. Pomislio sam, možda bih tu sigurnost mogao zameniti sumnjom i stvoriti lik koji je jednako briljantan kao Holms, ali toga nije svestan. Tako je rođen Hans Reke – a na kraju i njegova saputnica Mikaela Vargas.
Za razliku od serijala Milenium, u knjigama Obscuritas i Memoria ste stvarali univerzum koji je samo vaš. Kako je izgledalo to iskustvo, kako ste vi doživeli taj proces?
Smatrao sam taj proces divnim. Voleo sam milenijumski univerzum i imao sam priliku da ga učinim svojim uvođenjem novih likova. Ali, s vremena na vreme, posebno pred kraj, osećao sam da su Mikael Blomkvist i Lizbet Salander previše samouvereni i stabilni za moj ukus. Bili su mi potrebni likovi koji su nestabilniji i krhkiji. I nakon napornog rada i prilične količine anksioznosti, kada sam konačno oživeo svoje nove protagoniste, Rekea i Vargasovu, osetio sam ogromno olakšanje. Bili su moji i mogao sam da radim sa njima šta sam hteo. Sa Lizbet Salander je bilo potpuno suprotno – imao sam gotovo preterano poštovanje prema njoj. Bila je tako ikonična.
U prethodnom razgovoru koji smo objavili u srpskim medijima rekli ste da zločin seče društvo kao nož i da su rane vidljive. Koliko smo globalno, kao zapadna civilizacija, ranjeni?
Sjajno formulisano pitanje. Posle ruske agresije na Ukrajinu i Trampovog povratka na vlast, Zapad je ozbiljno, iako ne smrtno, ranjen. Demokratija je ugrožena, a svetski poredak je poremećen. Ali sve dok se mi koji verujemo u liberalni svet i ljudska prava ne klonimo straha, niti se mirimo sa unutrašnjim izgnanstvom, verujem da se plima može preokrenuti. Sjedinjene Države su postale toliko jasno moralno korumpirane da se otpor mora probuditi – i sada vidim znake toga: novi gnev podstaknut demontažom demokratije. To mi daje nadu. Verujem u sposobnost čovečanstva da se odupre.
Kao iskusan novinar, možete li da predvidite da li ćemo i kako zalečiti svoje rane?
Mi koji pišemo moramo imati hrabrosti da izrazimo svoj bes, a ostali treba da protestuju, uzdržavaju se od kupovine američke robe i izbegavaju putovanje u Sjedinjene Države. Na duge staze, to će napraviti razliku i dovesti do promena. SAD stalno narušavaju sopstvenu reputaciju, i to će se osetiti – i ekonomski. Kada se udari u novčanike ljudi, birači će se okrenuti od Trampa. To je moja nada i moje verovanje.
U jednom od intervjua za Gardijan rekli ste da je švedski noar roman koji je osvojio svet došao iz stare Švedske, kada je zemlja bila bezbedna, ali da se sada stvari brzo menjaju. Šta se tako dramatično promenilo i kako objašnjavate uspeh nordijskih trilera?
Jasno je da nismo uspeli da pravilno integrišemo veliki broj migranata koji su nam došli tokom dvehiljaditih i nešto se u zemlji pokvarilo. Danas se suočavamo sa ozbiljnim problemima sa kriminalom i bandama – deca se ubijaju, to je neshvatljivo. Pisci krimi-romana više ne moraju da izmišljaju užasne zavere skrivene iza države blagostanja. Mogu da ih crpe direktno iz stvarnosti. Verujem da je jedan od razloga zašto smo mi u nordijskim zemljama bili tako uspešni u ovom žanru taj što je pisanje krimi-fantastike postalo ustaljena tradicija. Mnogi pisci se drže te tradicije, a neke od knjiga zaista su briljantne.
Kako se osećate kada Njujork tajms u recenziji vaše knjige Memoria navede da je to jedno od najboljih dela skandinavske književnosti u novije vreme?
Zaista sam zahvalan na uvažavanju koje sam dobio, ali u isto vreme, pomalo sam poput profesora Rekea u mojim romanima – stalno sumnjam u sebe i brinem se da to neću moći da izvedem. Ali možda je to na neki način dobra stvar. Štiti me od arogancije.
Prava na serijal romana koji ste započeli sa knjigama Obscuritas i Memoria, koji bi trebalo da ima pet nastavaka, već su otkupljena u više od 30 zemalja. Postoji li možda interesovanje za snimanje TV serije po vašim knjigama?
Potpisali smo ugovor za TV seriju i biće veoma uzbudljivo videti kako će to ispasti. Zahvalan sam zbog uticaja koje su te knjige ostvarile. Ali kada sam tek počeo da pišem, nisam imao takva očekivanja. Bio sam presrećan samo što su moje knjige objavljene i što sam mogao da radim ono što volim.
Možete li bar da nagovestite šta čeka čitaoce u sledećem nastavku sage o Hansu Rekeu i Mikaeli Vargas?
Mogu da otkrijem dosta toga, jer je treća knjiga već objavljena u Švedskoj. To je moj roman koji je najviše autobiografski do sada, a zasnovan je na putovanju na koje sam kao mladić krenuo kroz Evropu sa nekim za koga se ispostavilo da nije pravi prijatelj. To je priča o destruktivnim prijateljstvima, nešto što verujem da su mnogi od nas iskusili. U romanu moj alter ego putuje sa serijskim ubicom, a najgore je to što se on ne može osloboditi užasnog nagona.
Vaše knjige su izuzetno popularne u Srbiji. Privatno ste već bili u Beogradu. Da li planirate da ponovo posetite našu zemlju?
Rado bih ponovo došao. Volim Beograd, a u Švedskoj imam prijatelje koji su iz Srbije. I da, srećno sa novinarstvom – sada je ono važnije nego ikada ranije.
(Politika, maj 2025)
