U vremenu u kojem čitanje često biva zamenjeno listanjem, a pažnja podeljena između ekrana, naslova i notifikacija, knjige koje zadržavaju čitaoca postaju izuzetak. Zato izbor, danas više nego ikada, nosi težinu odgovornosti.
Koje knjige ostaju kada se godina završi. Koje nas zadrže u sebi, nateraju na nelagodna pitanja ili nas podsete na ono što bismo najradije zaboravili. Upravo iz tog prostora dolazi izbor dela koja su obeležila 2025. godinu, sagledan iz uredničke perspektive Marije Radić, glavne urednice domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu.
Domaća književnost nije samo književnost pisana na našem jeziku. Ona je oblikovana zajedničkim istorijskim vremenom. Predelima koje prepoznajemo bez opisa. Tišinama koje instinktivno razumemo.
Kako je Ivo Andrić svojim delom neprestano nagoveštavao, književnost nije ogledalo stvoreno da nam laska, već površina koja nas primorava na suočavanje. Domaći pisci tu površinu najpre drže pred sopstvenom zajednicom. Postavljaju teška pitanja na jeziku od kojeg se ne može pobeći.
U tom činu čitanja postoji i dublja, gotovo duhovna dimenzija. Jezik nosi pamćenje. Idiomi, ritmovi, pauze, pa čak i gramatičke navike, u sebi čuvaju jedan način bivstvovanja u svetu. Čitati književnost pisanu na maternjem jeziku znači ostati u dodiru s tim nevidljivim nasleđem. To je nijansa koju ni najbolji prevod nikada ne može u potpunosti da prenese.
Svetska književnost nam omogućava da putujemo. Domaća književnost nas podseća gde stojimo.
Izbor Marija Radić, koji se nalazi pred vama tu ideju krajnje verno dočarava.
Zimsko ljetovanje, Vladan Desnica
Zimsko ljetovanje Vladana Desnice objavljeno je u ediciji Tragovi, posvećenoj klasicima srpske književnosti. Reč je o vrsnom romanu i piscu koji zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti XX veka. Ovim izdanjem obeležili smo stodvadesetogodišnjicu piščevog rođenja, a godinu pred nama započećemo objavljivanjem njegovog romana Proljeća Ivana Galeba, koji predstavlja značajno delo u okviru književnog opusa Vladana Desnice, kao i u okviru celokupne srpske književnosti.
Slatki Beograd – vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu, Jovo Anđić
Slatki Beograd Jove Anđića predstavlja izdavački poduhvat u godini koja je iza nas. Objavili smo je u posebnoj opremi – na kvalitetnom papiru, sa tvrdim koricama u vibalinu. Tekst prate fotografije i ilustracije koje čitaoce neće ostaviti ravnodušnima. Ova knjiga predstavlja omaž slatkom licu Beograda, koje se s godinama menjalo, ali se nikada nije sasvim izgubilo. Ova knjiga je i sentimentalna mapa Beograda, na kojoj će čitaoci pronaći ulice sa mirisima i ukusima koji su obeležili prošlo vreme. Pitanje na koje autor nastoji da odgovori u ovoj knjizi jeste može li se kroz istoriju slatkiša oslikati susret Istoka i Zapada, modernizacija Beograda i njegovo prerastanje iz orijentalne varoši u modernu svetsku prestonicu.
U okviru savremene srpske književnosti preporučujem knjigu priča Zaustavno vreme Dušana Miklje. U njoj ćete pronaći dosad neobjavljene priče, kao i one koje su ugledale svetlost dana pre više od tri decenije. Priče u ovoj knjizi raspoređene su tematski u šest ciklusa. Jedno je sigurno: čitaćete ih sa uživanjem. Dušan Miklja je i u kratkoj proznoj formi potvrdio to da za njega književnost predstavlja prostor slobode u koji upisuje svoje najdublje spoznaje o svetu, o ovom vremenu i društvu, kao i impresije sa nesvakidašnjih putovanja i najčudesnijih mesta koja je posetio.
Beograd noar, Milorad Ivanović
Ideja da se neki od najeminentnijih savremenih književnica i književnika nađu među koricama jedne knjige, ujedinjeni u nastojanju da ispripovedaju priče smeštene u Beogradu, pokazala se kao značajna i plodotvorna. Te priče napisali su: Oto Olivanji, Kati Hijekapelto, Vesna Goldsvorti, Mirjana Đurđević, Vladan Matijević, Muharem Bazdulj, Vladimir Arsenijević, Dejan Stojiljković, Miljenko Jergović, Aleksandar Gatalica, Vule Žurić, Verica Vinsent Kol, Goran Skrobonja i Miša Gleni. Inače, ova knjiga je deo poznatog serijala Noar, koji je osnovala izdavačka kuća Akashic Books. Do sada su u ovom serijalu mesto dobile noar priče pisaca iz mnogih gradova – od urbanih afričkih metropola, preko Buenos Ajresa do Nju Orleansa. Iz ovog dela Evrope svoje mesto su do sada dobili Zagreb i Beograd. Čitanost ovih knjiga i kontinuitet serijala potvrđuju uspelost ideje da se kroz prizmu noara ispričaju priče o mračnim stranama različitih gradova.
Ivo Andrić, Izabrana dela i pojedinačni naslovi u novom ruhu
Svako novo objavljivanje književnih dela naših klasika uvek podrazumeva i nova čitanja, i nova tumačenja, i nove razgovore o književnosti. Upravo zato, ovu godinu zaokružili smo na najlepši mogući način: objavljivanjem dela Ive Andrića u novom ruhu. Reč je o Izabranim delima u šest knjiga u tvrdom povezu u kutiji, kao i o pojedinačnim izdanjima u mekom povezu i prepoznatljivom dizajnu. U Izabrana dela uvrstili smo: Gospođicu, Na Drini ćupriju, Pripovetke I, Pripovetke II, Prokletu avliju i Travničku hroniku. Izbor i raspored pripovedaka u navedenim knjigama jeste odraz piščeve želje. U mekom povezu pronaći ćete iste ove naslove, kao i Znakove pored puta.
Šta vas još čeka na polici sa domaćim piscima otkrijte OVDE
